Plivanje je poželjno upražnjavati tokom cele godine, jer je to jedan od najboljih načina za održavanje kondicije, pravilan razvoj svih mišićnih grupa, očuvanje zdravlja i opuštanje posle stresnih situacija.
Sport koji je, po mišljenju većine stručnjaka najkorisniji za zdravlje, očuvanje kondicije i skladan psiho-fizički razvoj čitavog organizma je plivanje. Ono opušta, blagotvorno deluje na psihu, kardio-vaskularni sistem, pluća, razvoj mišićnog i zglobnog aparata, pomaže pri otklanjanju ili ublažavanju deformiteta kičmenog stuba i drugih obolenja.
Ali, da bi ono zaista koristilo našem zdravlju potrebno je naučiti kako se pravilno pliva, kao i kako da ovaj sport što pravilnije „upražnjavamo“.
Plivanje se može naučiti u svakom životnom dobu, pogotovo danas kada se u brojnim centrima organizuju obuke i škole plivanja. Ali, daleko je najbolje kada se plivanje nauči u detinjstvu i kada se deca, još dok su sasvim mala počnu navikavati na blagotvorno dejstvo vode.
Postoje četiri glavne tehnike plivanja i sve su, podjenako korisne za zdravlje. To su klasično prsno plivanje, kraul, leđni kraul i delfin. Tako, recimo leđna tehnika utiče na pravilan razvoj leđnih mišića, ramena i ruku, a delfin, koji je za mnoge i najteži na grudi, ruke, ali i čitav mišićni sklop. Kada je, pak reč o „vrstama“ plivanja postoje rekreativno, takmičarsko i maratonsko plivanje. Takmičarsko plivanje se obično prekida posle 28 godine, a maratonsko, koje je takođe naporno posle 50 godine života. Zato se rekreativno plivanje, kao najčešći vid bavljenja ovim sportom može „upražnjavati“ u svakom životnom dobu. Inače, idealna temperatura vode za naš organizam prilikom plivanja je 25 – 26 stepeni. U bazenima namenjenim deci i do 28 stepeni celzijusovih. Sve ispod 22 stepena nije preporučljivo, osim u slučajevima kada je nečiji organizam ( recimo kod ljudi u planinskim krajevima ) od detinjstva navikao na hladniju vodu.
U svakom životnom dobu postoje i posebni razlozi zbog kojih se plivanje naročito preporučuje. Tako u detinjstvu i pubertetu ono utiče na pravilan rast i razvoj, kao i na prevenciju i otklanjanje deformiteta kičmenog stuba.
Plivati mogu sve osobe, nezavisno od uzrasta ili težine. S obzirom da se plivanjem ne opterećuju zglobovi, a telo se nalazi u gotovo bestežinskom stanju, plivanje ne predstavlja napor organizmu, a sa druge strane je jedina aktivnost tokom koje je svaki deo vašeg tela aktivan.
Postoje mnogobrojni razlozi zbog kojih se treba baviti plivanjem, a ovo su neki od njih:
Zdravlje zglobova
Plivanje pruža nešto što niti jedna druga aerobna vežba ne može pružiti: mogućnost da pokrećete svaki deo tela, a da ne stvarate pritisak na koštani sistem! Tokom plivanja ne stvarate pritisak na zglobove. Kad je telo uronjeno u vodu do pojasa, vi nosite samo 50% svoje težine, kada je uronjeno do prsa, nosite tek 25 do 35% svoje težine, a kada je uronjeno do glave, nosite samo 10% svoje težine. To znači da je plivanje idealno za one koji imaju problema sa ukočenošću mišića i bolnim zglobovima.
Doživotni sport
S obzirom da ne dolazi do stvaranja pritiska na zglobove, plivati mogu osobe svih uzrasta.
Kapacitet pluća
Jednim istraživanjem se ustanovilo da sredovečni muškarci i žene plivanjem poboljšavaju kapacitet pluća, a on se u periodu od 12 nedelja povećao za 10%. Količina krvi koju srce pumpa se takođe povećala, i to za 18%.
Zdravlje srca
Plivanjem se pokreće svaki mišić tela, uključujući i onaj najvažniji – srce. Plivanje jača srce i efikasnije pumpa krv, čime se poboljšava cirkulacija u telu.
Povećanje mišićne mase i snage
Naučnici su jednim istraživanjem utvrdili da će 8 nedelja svakodnevnog plivanja mišićnu masu tricepsa (zadnji deo ruku) povećati za 23.8%. Povećanjem mišićne mase će se smanjiti procenat masti u telu, zbog čega će zdravlje celokupnog organizma biti poboljšano. Plivanje pruža znatno veći otpor od trčanja. Naime, tokom trčanja osoba prolazi kroz vazduh, koji telu ne predstavlja naročito opterećenja. Kod plivanja se telo suprotstavlja vodi, zbog čega svaki pokret postaje vežba otpora i snage. Plivanje se takođe pokazalo odličnim za poboljšanje zdravlja kostiju.
Holesterol
Plivanje uravnotežava nivo dobrog i lošeg holesterola. Za svaki 1% smanjenja holesterola, rizik od bolesti srca se smanjuje za 3.5%. Takođe ojačava zid arterija i njihovu fleksibilnost. Naime, osobe trećeg doba koje su redovno plivale imale su jednaku funkciju arterija kao osobe u tridesetima i četrdesetima.
Dijabetes
Ukoliko plivate 3 puta nedeljno po 30 minuta, rizik za nastanak dijabetesa će se smanjiti za 10%. Takođe, ukoliko bolujete od dijabetesa tipa 1, plivanje će vam izrazito pomoći jer će povećati osetljivost tela na insulin.
Alternativa kod povreda
Kada se sportiste povrede, profesionalci im gotovo uvek savetuju plivanje. Plivanje će povređenog sportistu održati u formi i pomoći kod rehabilitacije. Otpor koji voda pruža telu povećaće rad mišića, ali neće se stvarati pritisak koji se stvara kod uobičajenog vežbanja na tlu.
Društvena aktivnost
Plivanje i ostale aktivnosti su nešto što možete da radite sa porodicom i prijateljima. Predstavlja odličan izbor roditeljima da podstaknu decu na fizičku aktivnost kako bi sprečili pojavu gojaznosti, koja je sve češća među decom i mladima.
Mršavljenje
Plivanjem se troši veliki broj kalorija, od 500 pa do 650, zavisno o intenzitetu kojim plivate. Nedavno istraživanje je pokazalo da se plivanjem, nezavisno o stilu plivanja, troši nešto manje kalorija za razliku od trčanja i vožnje bicikla. Međutim, plivanje ne predstavlja opterećenje zglobovima kao vožnja bicikla i trčanje.